Izazovi preliminarne identifikacije "žrtava" prinudnih brakova i prinudnog prosjačenja u Srbiji: Preporuke akterima u kreiranju politike borbe protiv trgovine ljudima

U prvoj fazi mog istraživanja (’Ranjivost Roma’ u diskursu politike borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji1), intervjuisala sam aktere u politici borbe protiv trgovine ljudima aktivne na nacionalnom nivou.2 Jedan od najvažnijih rezultata istraživanja je u vezi sa državnim institucijama na lokalnom nivou, koje su mnogi intervjuisani akteri na nacionalnom niovou kritikovali zbog neidentifikovanja romskih žrtava trgovine ljudima. Druga faza istraživanja predstavlja analizu rezultata koji su se istakli u prvoj fazi (naglašeni gore u tekstu) putem proučavanja diskursa i prakse borbe protiv trgovine ljudima na lokalnom nivou.4 Vodila sam strukturisane i polustrukturisane intervjue s lokalnim akterima u politici borbe protiv trgovine ljudima: sa predstavnicima centara za socijalni rad, institucija za zdravstvenu zaštitu, nadležnima u policiji, hraniteljskim domovima, nevladinim organizacijama, kao i s nekoliko direktora osnovnih škola, romskim asistentima u nastavi5 i jednim školskim psihologom.